Први метод је приступ прилагођавању-по{1}}цилиндар. У складу са редоследом паљења мотора, када клип одређеног цилиндра достигне горњу мртву тачку (ТДЦ) током компресије, зазори вентила за усисне и издувне вентиле тог цилиндра могу се подесити. Након подешавања једног цилиндра, окрените радилицу и наставите на сличан начин да подесите зазоре вентила преосталих цилиндара у низу.
Други метод је техника прилагођавања у два{0}} корака. Прво, окрените радилицу тако да клип цилиндра 1 буде у ТДЦ на такту компресије, поравнавајући ознаку замајца са ознаком контролне рупе (као код мотора ЕК6100). У овом положају се могу подесити вентили 1, 2, 4, 5, као и 8 и 9 (по редоследу од напред према назад). Затим окрените радилицу за један пун обрт тако да клип цилиндра 6 достигне ТДЦ на такту компресије и подесите вентиле 3, 6, 7, 10, плус "два додатна" вентила (тј. 11 и 12). Овај метод се у суштини ослања на памћење.
Током подешавања, окрените завртањ за подешавање док убацујете мерач између краја вентила и клацкалице, клизећи га напред-назад док се не осети благи отпор. Поново проверите зазор и понављајте док не буде исправан.
Метода цилиндар-по{1}}цилиндар захтева више ротација радилице и одузима више времена, али обезбеђује прецизније подешавање зазора вентила за јако истрошене моторе. Метода у два-корака штеди време и труд, али захтева од техничара да запамте различите секвенце подешавања вентила у зависности од модела мотора, што може бити изазовно када се ради са сложеним или разноврсним моделима возила.